Mehanizmi odbrane
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Fakultet za pravne i poslovne studije

Jedan od najvecih doprinosa psihoanalize je koncept odbrambenih mehanizama. Oni se ne posmatraju samo kao deo psihoanalize, vec kao i deo svakodnevnog zivota. Postoje poteskoce u preciznom definisanju kriterijuma i procene ponasanja koje ima odbambreni kvalitet.
U ovom seminarskom radu razmatrace se neki od mehanizama odbrane koji cine deo svakodnevnog zivota.
MEHANIZMI ODBRANE
Konflikti izmedju psiholoskog aparata (ida i super ega) ili konflikti njih i drustva stvaraju osecanje anksioznosti. To stanje je uznemiravajuce,pa covekovo ja mora da se brani od njega. Koristeci mehanizme odbrane, nedozvoljene zelje (po Frojdu seksualne i agresivne tendencije usmerene prema neodgovarajucim osobama – sestra, brat, majka…) moraju biti odstranjene, potisnute ili preoblikovane. Neki smatraju da se mehanizmi odbrane koriste radi odbrane samopostovanja, tj. da bi smo pred sobom i pred drugima sakrili svoje neuspehe i otklonili pomisao na nedozvoljene zelje.
DEFINICIJE
Mehanizni odbrane su sve one tehnike kojima se Ego služi za odbranu od nagona (tj. opasnih nagonskih pulzija) i nepodnošljive tenzije afekata.
Osnovni cilj je ocuvanje samopostovanja, narcistička zaštita, izbeći svaku vrstu nezadovoljstva, libido okrenuti ka Egu; i za adaptaciju na spoljasnji svet.
Unutrašnji nesvesni mehanizmi usmereni na ublažavanje različitih negativnih osećanja koja su posledica nerešenih problema i konflikata.
Kameron: ”Naučeni načini reagovanja kojima se prevazilazi, izbegava, zamenjuje ili ignoriše frustracija ili pretnja”.
“Mehanizmi odbrane su obrasci osecanja, misli ili ponasanja koji su relativno nenamerni, automatski I nastaju kao reakcija na percepciju psihicke opasnosti. Konstruisani su da se sakriju ili ublaze konflikti ili stresovi koji mogu izazvati anksioznost. Mogu biti neadaptivni (projekcija, cepanje…) i adaptivni (sublimacija, humor)” (Snezana,2003)
FUNKCIJE
Mehanizmi odbrane imaju ulogu u ocuvanju mentalnog zdravlja tj. ocuvanje psiholoske ravnoteze. Drustvo ih koristi u svrhu opstanka i napretka (negativni impulsi se preoblikuju ili preorjentisu na drustveno pozeljne i prihvatljive impulse). Oni postoje u svakom od nas i javljaju se vrlo cesto, oblikuju nasu licnost i njen su deo. Postoje mehanizmi koji se najlakse izazivaju u pojedincu i cine karakteristican aspekt njegove licnosti. Ova karakteristicna organizacija tendencija prilagodjavanja verovatno se uci i postepeno fiksira u osobi tokom zivota. Postoji tendencija da se mehanizmi koji su u proslosti imali vise uspeha u izlazenju na kraj sa konfliktima pojavljuju cesce.
Mogu imati pozitivne i negativne efekte. Pozitivni, kao sto su sublimacija i humor, umanjuju strepnju, odrzavaju i povecavaju samopostovanje, a to pomaze osobi da se zastiti od buducih ugrozavanja. Kao posledica te zastite osoba moze biti u stanju odolevanja konfliktu dovoljno dugo da bi postigla realisticnije i uspesnije prilagodjavanje problemu. Ali dugotrajni uticaju produzenog i preteranog delovanja mehanizma odbrane mogu biti stetni za prilagodjavanje zivotu. U tom smislu neki mehanizmi su “gori” od drugih – povlacenje sprecava osobu da ikada bude sposobna da se bori sa problemima, potiskivanje je moze uciniti slepom za prirodu problema.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]